CHIP-TUNING

Ići dole

CHIP-TUNING Empty CHIP-TUNING

Počalji od Жиле taj Sre Apr 17, 2019 11:04 pm

Ni majstori nisu vise kao sto su bili (CHIP-TUNING)

»Friziranje«, »budženje«, »abartovanje« su termini koji polako postaju deo prošlosti a danas je na scenu stupio ECU (Engine Control Unit) tjuning. Da ne bi bilo zabune, ne radi se o »čip tjuningu« u smislu zamene čipa, već isključivo o apdejtovanju postojećeg softvera. Čip tjuning tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka je podrazumevao promenu ili modifikaciju EPROM memorijskog čipa, dok moderni ECU radi na principu apdejtovanja softvera kroz standardni interfejs, kao što je OBD II.

EPROM je memorijski čip, sposoban da zadržava podatke i kada je izvor energije isključen. Drugim rečima, on je stabilan. Čini ga skup tranzistora, individualno programiranih elektronskim uređajem koji koristi viši napon nego što je to uobičajeno u elektronskim kolima. Podaci na EPROM-u mogu biti izbrisani jedino izlaganjem jakoj UV svetlosti čija je talasna dužina 235 nm, a koja pripada UVC pojasu same UV svetlosti. EPROM čipovi se lako prepoznaju po providnom kvarcnom prozorčiću na vrhu, kroz koji se može videti silikonski čip.

Čip je elektronski uređaj za smeštanje informacija koji je smešten na štampanoj ploči unutar ECU-a, i koji u sebi sadrži podatke u binarnoj formi koje ECU-ov glavni procesor može da prepozna i upotrebi za kontrolu agregata. Procesor se takođe nalazi na štampanoj ploči. Svaka vrednost unutar čipa se drži u svojoj sopstvenoj poziciji pod imenom »adresa«, i kada se automobil »čipuje«, u stvari se menjaju vrednosti u grupama adresa koje kontrolišu napajanje, paljenje i »boost« kod turbo motora. Te grupe adresa se nazivaju »mapama«, te je u upotrebi i termin re-mapping. Upravo se te »mape« tretiraju da bi se dobilo na snazi, kao i na drugim aspektima motora.

Počeci »čip tjuninga« datiraju iz kasnih sedamdesetih, a kako je tehnologija napredovala, tako se i usavršavala elektronika koja je svoju primenu imala, odnosno ima u automobilskoj industriji. Sa ECU-om se ostvarila kontrola mnogih operativnih funkcija agregata, kao što je vreme bacanja iskre svećica i ubrizgavanje goriva. Danas ECU kontroliše i doziranje »gasa« (drive-by-wire), vreme zatvaranja i otvaranja ventila, »boost« u motorima sa turbo punjačima, ABS, automatsku transmisiju, kao i elektronsku kontrolu stabilnosti (ESP).

Ono što najviše interesuje istinske ljubitelje »četvorotočkaša« je naravno poboljšanje performansi. Ono se na prvom mestu realizuje određivanjem idealnog vremena paljenja koje pruža odgovarajući softver. U cilju izbegavanja »pretpaljenja« neophodno je koristiti visokooktansko gorivo. Pored toga, promena »mape« goriva takođe doprinosi boljim performansama.

Većina proizvođača kao prioritet stavlja optimiziranje emisije štetnih gasova i ekonomičnost, što često negativno utiče na snagu i brzinu vozila. Drugi razlog za promenu ECU »mape« su modifikacije agregata poput onih na usisnom ili izduvnom sistemu, koje često prouzrokuju promenu odnosa toka vazduha i goriva. Bez uspostavljanja nove »mape« goriva neke značajne performanse ne mogu biti izvučene iz samih dorada.

Uobičajena pogrešna koncepcija je da ECU može biti tjuniran na takav način da omogući izmenjene »mape« snage optimizirane za recimo - trke. U stvari, kada je ECU jednom tjuniran u cilju optimiziranja maksimalnog obrtnog momenta pri bilo kom rasponu u obrtajima, više nema razloga za težnjom ka dobijanju još viših obrtaja. Loše tjunirani ECU može rezultirati smanjenim performansama, pa čak i oštećenjem agregata.

Koliki može biti efekat ECU tjuninga govori podatak da se iz standardnog VW/Audi 1.8T agregata može iscediti dodatnih 30 do 70 KS bez ikakvih dodataka ili izmena na automobilu. Proces je elektronski, ne mehanički kao u vreme karburatora. Naravno, reč je o složenoj i stručnoj operaciji, koja zahteva ljude sa iskustvom. Danas tehnologija postaje još složenija. Dani sa čipovima sa 28 utičnih igala i jednostavnim 8-o bitnim uređajem zalemljenim za štampanu ploču prolaze. Sada se ulazi na mnogo »vreliju« teritoriju.

Moderni agregati poput već spomenutog V.A.G-ovog 1.8T imaju 16-o bitne uređaje sa 44 utične igle locirane na površini štampane ploče. Nije samo reč o novom hardveru, već i o kompleksnim softverima koji »izazivaju glavobolju«. A proces izgleda otprilike ovako: Sadržaj čipa novog ECU-a se iščitava i prenosi na kompjuter. Zatim, uz upotrebu odgovarajućeg softvera i instrukcija procesora se identifikuju ciljne mape.

Suvišno je reći da je za ovaj posao potrebno temeljno iskustvo. Sledeća faza uključuje korišćenje simulatora sa pogonom na sva četiri točka u vidu valjaka, uređaj za analizu motora, čitača toka serijskih podataka i umreženi uređaj za simuliranje vrednosti u realnom vremenu da bi se ponovo ispisao sadržaj mape, u cilju postizanja željenih rezultata. Novi dobijeni sadržaj čipa, uz neophodne provere se programira u novi čip. U njemu je sve ono što želite da »poklonite« svom ljubimcu na četiri točka.

»Turpijanje«, spuštanje glave motora nije više potrebno da bi se vaš automobil izdvajao od ostalih. Sada je dovoljno da ga »opremite« novim softverom. Majstori više nisu u radnim odelima, zamašćeni do lakata. Sada ih ne možete ni prepoznati! Čuvajte se virusa!


Др Жиле
Жиле
Жиле
Administrator
Administrator

Broj poruka : 560
Reputation : 20
Datum upisa : 19.12.2018
Godina : 52
Lokacija : Zemun

http://forumfrancuskihautom.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu