Prava istina o olovnim akumulatorima

od **Жиле** Čet Jan 10, 2019 11:41 am

Prava istina o olovnim akumulatorima-šta ih zaista uništava

Posle godina bavljenja akumulatorima, njihovim spašavanjem "iz mrtvih", regeneracijom i desulfatizacijom (uvek se stresem na pomen ove reči), mogu da kažem sa velikom sigurnošću da još uvek ljudima nije jasno šta se to "tamo unutra" zbiva i zašto tako brzo otkazuju. Ovo prvenstveno se odnosi na startne akumulatore. Mada, i sve ostale vrste olovnih akumulatora (stacionarni, trakcioni, polutrakcioni...) imaju iste boljke. U manjoj ili većoj meri. Ni jedna vrsta nije pošteđena korozije, sulfatizacije, gubitka ili stratifikacije (uslojavanja) elektrolita, hidracije, kratkog spoja... Tačno je da , npr. AGM akumulatori, nemaju problema sa stratifikacijom jer oni nemaju tečan elektrolit. U stvari imaju, ali je on čvrsto vezan u specijalnom "sunđeru" koji se nalazi između ploča. Ali zato imaju OGROMAN problem sa veoma opasnom pojavom koju ja zovem "vrzino kolo" ili začarani krug-thermal runaway. Dakle, postoje mnogi problemi koji prate olovne akumulatore. Neki se mogu DONEKLE ispraviti i tako vratiti akumulator u radno stanje. A kod nekih problema ne postoji druga solucija sem kupovine novog.
Još nešto bitno. Veoma.

Na neke defekte korisnik ne može da utiče. Oni su prirodan hemijski proces koji se odigrava u akumulatoru. A na neke još kako može da se utiče i time spreči prevremen, i što je još važnije, iznenadan otkaz akumulatora.

Obećao sam pre nekih mesec dana da ću početi da objavljujem seriju tekstova sa temom ŠTA ZAISTA UNIŠTAVA AKUMULATORE. Sledeći tekst će biti uvodni da se vidi da je veoma tanka linija između dobrog i lošeg održavanja akumulatora. Da su sulfatizacija i korozija normalni hemijski procesi i da je njih nemoguće izbegnuti. Ali isto tako se mogu preduprediti i odložiti na dug vremenski period. Tačno je da to sve zavisi i od kvaliteta akumulatora. Ali, ne zaboravite i to da sam mnogo puta napomenuo da akumulator lošijeg kvliteta može da traje mnogo duže od onog kojeg prodaje samo njegovo zvučno ime-proizvođač. Stvar je samo u odnosu prema njemu.

Kao i prema svim stvarima u životu.

*****

Pitajte bilo kog priznatog eksperta za olovne akumulatore (ja sam upoznao SAMO jednog za sve ove godine, profesora elektrohemije na tehnološko-metalurškom fakultetu, i još jednog iz čije knjige sam saznao mnogo stvari u posledenjih mesec dana, čovek koji je ceo radni vek proveo u vojski i bavio se isključivo vojnom elektronikom) - da pretpostavimo da se sasvim ispravno postupa sa akumulatorom tokom CELOG njegovog radnog veka, da se uvek drži na 100% napunjenosti i da se prazni po svim pravilma koje je propisao proizvođač, zašto se on troši?

Odgovor je u isto vreme i složen i jednostavan, a glasio bi otprilike ovako:

olovni akumulatori su podložni sporoj i progresivnoj koroziji pozitivne rešetke, (ona se zove i strujni kolektor i srce je svakog olovnog akumulatora, jer kad ona otkaže akumulator može da se baci u reciklažu) iako je on potpuno i po svim pravilima korišten i održavan. Takođe je podložan i sulfatizaciji ako je stalno držan u nedovoljno napunjenom stanju (čitaj loše održavan).

Od ove istine nema druge. Korozija i sulfatizacija su dva glavna problema koji uništavaju olovne akumulatore. U poslednuje vreme se mnogo govori o sulfatizaciji, desulfatizaciji, impulsnom punjenju, hemikalijama.... I čime sve ne.

Istina je takođe da mnogo više akumulatora pati od korozije koja je NEPOPRAVLJIVA i koja je progresivna. Za razliku od sulfatizacije koja je DONEKLE povratan proces. Opet u zavisnosti u kom stepenu je zahvatila olovne ploče.

Olovni akumulatori mogu da traju od 4 pa do čak 25 godina (stacionarni) ako se redovno podvrgavaju malom i kontrolisanom prepunjavanju. Ovo je mala tajna koju neće niti jedan proizvođač da vam kaže. Nije mu od koristi. Razumem ih u potpunsti. Takođe, za samo 2 godine je moguće uništiti potpuno nov akumulator ako se konstantno drži u nedovoljno napunjenom stanju. To gledam svaki dan, manje-više.
Najveći broj akumulatora (80%) koji se koriste na brodovima, kamp-prikolicama, automobilma, kamionima, rade skoro uvek ispod optimalno napunjenog stanja. Tada dolazi do sulfatizacije. Sulfatizacija nije ništa drugo nego ZAPOSTAVLJANJE I NEMAR prema akumulatoru. Pa ako se još nekoliko puta u svom radnom veku ostave svetla ili neki drugi potrošač koji potpuno "izmuze" akumulator... Eto veoma brzog otkaza. Nisam nikad rekao da svako potpuno pražnjenje akumulatora, "do koske", oduzme akumulatoru 3% ukupnog kapaciteta koji je nemoguće vratiti.
Zanimljiv podatak.
Sve ovo ne znači da akumulatori prirodno, sami po sebi, postaju sulfatizovani.To je trik onih koji prodaju raznoraznu elektroniku koja "garantuje" desulfatizaciju. Ili raznu hemiju, tablete, šarene laže. Za takve proizvode Amerikanci imaju dobar izraz -"zmijsko ulje".
Granica između korozije i sulfatizacije je "ivica noža". Ne postoji bezbedno područje rada. Jedini način da akumulatori potraju bar malo duže i da služe sigurnije (ovo drugo je za mene mnogo bitnije) je da budu redovno i blago PREPUNJAVANI. To je mali ali veoma efikasan trik. Zato i postoji ovaj blog da razotkrije mitove i razbije zablude o akumulatorima.
Mnogi će se zapitati kada počinje korozija?
Onog trenutka kad se akumulator formira u fabrici. Olovo na površini pozitivne rešetke se pretvara u olovo dioksid. Olovo dioksid pasivizira metalnu površinu. Posle toga, potrebno je mnogo godina rada akumulatora da taj sloj pasivizacije pronađe svoj put unutar rešeteke i dovede do korozije i otkaza kompletnog akumulatora.
Korozija je "neophodna".
Proces punjenja akumulatora korodira tj. "nagriza" olovo sulfat, koji je produkt pražnjenja, na pozitivnoj ploči i tako ga vraća ponovo u olovo dioksid, u stanje napunjenosti. Nedovoljno napunjen akumulator prouzrokuje to da su olovne ploče izložene sumpornoj kiselini a taj proces dovodi do sulfatizacije. Koja, ako traje predugo, zauvek "uzima" kapacitet i snagu akumulatora.
Kao što se može videti, korzija i sulfatizacija su procesi bez kojih akumulator ne može da funkcioniše. To je priroda njegov rada i to se ne može izbeći.
Ako ne postoji "korisna" korozija, uvek će postojati "štetna" sulfatizacija.
Ni najsavremniji litijumski akumulatori nisu imuni na ovakve pojave. Samo što kod njih ne postoji korozija već oksidacija pozitivne elektrode (usled prepunjavanja). Međutim, to već prelazi u sasvim drugu temu i problematiku.
Ovo je istina. Ne postoji druga.
Otkaz svakog akumulatora je neminovan.
Međutim, on se može odložiti pravilnim održavanjem i korištenjem.
U suštini, ne bi trebalo mnogo brinuti šta se sve to tamo "unutra" događa. Već voditi računa o tome da akumulator, i ako bude sličajno ili namerno ispražnjen (potpuno ili delimično), odmah bude do kraja i propisno napunjen. Jedino tako postupanje će za dugo odložiti kupovinu novog.
Ko god drugačije razmišlja, ne misli dobro.

Najveći mitovi (zablude) o akumulatorima I

1. Ostavljanje akumulatora direktno na betonski pod će ih isprazniti

- To je moglo da se desi pre 100 godina kada su kućišta akumulatora bila napravljena od drveta. Ali, današnji akumulatori su potpuno zatvoreni (ne hermetički!) i nemoguće je bilo kakvo nekontrolisano isticanje elektrolita.

2. Pod bilo kakvim uslovima vožnja automobila će napuniti akumulator.

-Jedan od najčešćih mitova. U njega veruje 99,99% vozača. Oni drugi (0,01%) imaju potpuno pravo. Ovaj mit može samo donekle da bude istinit. Konstantna vožnja automobila od nekoliko sati NA OTVORENOM putu može DONEKLE da dopuni akumulator. Mnogo je pametnije upotrebiti punjač. I ekonomičnije.

3. Paljenje svetala pre startovanja motora da bi se"podgrejao" akumulator tokom hladnih dana.

- Čuo za ovo pre neku godinu. Zanimljivo ko "izvaljuje" takve "mudrosti". Doduše, kakvih sam majstora sve sreo u životu, nije ni čudo. Istina je da ćete tim činom, paljenjem svetla, samo izvući i poslednji atom snage iz ionako slabog akumulatora. Pa gde postoji bolje "zagrevanje" akumulatora od pokretanja anlasera na minus 15 stepeni koji povuče 500 ampera iz akumulatora???!!! Ili je možda bolje zagrevanje sa nekih 10-15 ampera koliko povuku svetla?! Ne bih rekao. Ovaj mit ima potporu u efektu poznatom kao" coupe de fouet" jer se povlačenjem struje iz akumulatora za kratko poveća napon na klemama. Ali se zato potroši i ono malo sbage što je preostalo u akumulatoru.

4. Olovni akumulatori imaju "memorijski" efekt.

-Apsolutno netačno. To je bilo vezano za stare NiCd akumulatore (na komunikacionim satelitima) zbog polovičnog pražnjenja gde su ćelije "pamtile" samo pola kapaciteta jer su uvek bile pražnjene do tog nivoa kapaciteta. Smanjenje kapaciteta kod olovnih akumulatora NIKAKO nije prouzrokovano memorijskim efektrom već samo lošim održavanjem ili normalnim starenjem ćelija: sulfatizacija, uništenje aktivnog materijala, korozija ploča, nedostatak elektrolita...

5. Akumulator većeg kapaciteta će izazvati štetu na električnoj instalaciji.

-Potrošači na automobilu trošiće samo onoliko kapaciteta koliko je svakom od njih potrebno. Veći akumulator ne šteti. Ali može da šteti alternatoru (nije projektovan za veću struju punjenja) kao i samom akumulatoru jer će uvek da bude u nedovoljno napunjenom stanju, čitaj prevremena sulfatizacija. U prevodu-trajaće kraće nego što je normalno. Možda i kraće od garantnog roka.
SULFATIZACIJA AKUMULATORA SE NE UZIMA KAO OPRAVADANA REKLAMACIJA.

6. Nemoguće je promeniti polaritet akumulatora ako je jednom formiran.

-Moguće je. Ako je akumulator POTPUNO ispražnjen (napon 1 volt pa i manje) moguća je promena polariteta prilikom inicijalnog punjenja. Kao i pojava kratkog spoja između ploča iako je akumulator POTPUNO ispravan (zbog hidracije i pojave mikro kratkih spojeva koji probijaju separator između ploča i prave sekundarnu sirovinu od potpuno ispravnog akumulatora).

7. Ako akumulator stoji van vozila u POTPUNO napunjenom stanju i u idealnim uslovima on ne gubi kapacitet i snagu.

-Ko bi napravio takav akumulator, bilo koje vrste i hemije, dobio bi Nobelovu nagradu. Zbog raznih nesavršenosti akumulatora mesečno pražnjenje onog klasičnog sa tečnim elektrolitom je nekih 5% a AGM i gel akumulatora je 3%. Naravno, ovo sve važi do 25 stepeni. Iznad toga drastično skače brzina samopražnjenja. Zato, akumulatori se drže NA HLADNOM mestu maksimum do 15 stepeni.

8. Defektan akumulator (veoma ispražnjen ili u kratkom spoju...) ne utiče na rad elektro sistema i na startovanje motora.

-Još kako utiče!!! I to veoma loše. Slab akumulator može da izgori anlaser a akumulator koji je u kratkom spoju može da izgori alternator ili regler. Takav akumulator može i da eksplodira zbog velikog zagrevanja ćelije koja je u kratkom spoju i to naročito tokom velikih vrućina koje doprinose povećanju temperature unutar motornog prostora. Kratki spojevi su mnogo češći u letnjem periodu jer povišena temperatura pospešuje sulfatizaciju a tim i stvaranje kristala.

9. Akumulatori imaju kraći radni vek tokom hladnih perioda nego tokom toplih.

-Al' za malo! Akumulatori imaju duži radni vek tamo gde je hladnija klima. Ispitano, testirano nebrojeno puta.Visoke temperature skraćuju radni vek akumulatora za nekih 50% u odnosu na akumulatore koji se koriste tamo gde je hladno. Za neverovanje. Ali istina.

10. Sulfatizovani akumulatori mogu biti oporavljeni dodavanjem raznih aditiva, aspirina, magnezijum sulfata ili impulsnim punjenjem..

-Naravno, za kraj sam sačuvao krem, ono najlepše, ono što ljude kopka i tišti.
Kako kaže stara pesma "Sve, bila je laž". Nikakvi aspirini niti aditivi ne mogu da pomognu veoma sulfatizovanim akumulatorima. Kristali olovo sulfata u trećoj, završnoj fazi, su toliko veliki i tvrdi da ih nikakva hemija ne može pomoći. Niti impulsno punjenje. Da budem precizniji, impulsno punjenje MOŽE da pomogne kod kristala drugog reda, kod onih koji nisu mnogo stari i koji nisu očvrsnuli i otvrdnuli na pločama. Naravno, deo kapaciteta kod takvih akumulatora biće nepovratno izgubljen bez obzira na ponovno punjenje. Tu nema dileme. Skoro isti efekat na razbijanje sulfata MOŽE da se postigne i običnim ispravljačima koji imaju mogućnost podešenja napona na nekih 15,5V i struje na npr. 1-2 ampera (zavisi od kapaciteta akumulatora). Takozvano kontrolisano prepunjavanje-ujednačavanje-ekvalizacija. Kao što se može videti, najbolje je ne doći u situaciju kada je toliko sulfatizivan akumulator (klasično loše održavanje!) da se mora kupiti drugi, možda i pre vremena koje je predviđeno za radni vek istog. Svojevoljno dodavanje raznih "lekova" u akumulator može samo da pogorša stanje. Tu bih još dodao dolivanje fabričkog elektrolita (u narodu poznato kao kiselina) umesto destilovane vode. Ja to imam običaj da prokomentarišem, kad mi vozač kaže da je sipao kiselinu umesto vode u akumulator (jer nije bilo dovoljno tečnosti u svim ćelijama), da je "gasio požar benzinom". Bukvalno. Ludost je dosipati bilo šta osim destilovane vode u akumulator u slučaju nedostatak elektrolita, a još gore to uraditi kod sulfatizovanog akumulatora. Stanje će biti samo trenutno popravljeno, ali će na duže staze biti samo još gore-biće povećana sulfatizacija.

Ako neko veruje u bilo koji od ovih mitova (zabluda), najverovatnije loše održava svoje vozilo i to može da predstavlja ozbiljan problem za njegovo vozilo. Loše održavanje akumulatora skratiće radni vek, smanjiće kapacitet i startnu snagu i ono što je najgore može doći do iznenadnog otkaza.

Postoji samo jedna i jedina, prava istina o održavanju akumulatora (čitaj vozila), a to je "preventivno održavanje". Jednom mesečno proveravanje akumulatora naročito tokom visokih temperatura i eventulano dolivanje destilovane vode i dopunjavanje na punjaču.
Nema tu velike mudrolije.
To je cela filozofija.
Koja uvek uspeva i daje rezultate.